MEĐUNARODNA LETNJA ŠKOLA LATINOAMERIČKIH STUDIJA

Latinska Amerika i izazovi modernog sveta

20.7-24.7.2017. Beograd

KONTEKST_  Srbija je odlukom da se pridruži Evropskoj uniji jasno ukazala koji su njeni spoljnopolitički, ali i društveno-ekonomski prioriteti. Imajući u vidu geografsku poziciju zemlje, kao i istorijsko-civilizacijsku povezanost sa ostatkom evropskog kontinenta, ovakva odluka je sasvim razumljiva. Samo pridruživanje EU je proces gde se važne odluke povodom političkih, društvenih ili ekonomskih pitanja standardizuju i upodobljuju već određenim normama i pravilima. Iako postojanje normativnog okvira predstavlja važan apsekt uređivanja države, on svakako ne može odrediti sve realnosti svakodnevnog života. Takođe, jasna opredeljenost za članstvo u jednoj organizaciji zasigurno ne označava izolovanost od (intenzivnih) kontakata sa ostalim regionima. Navedena činjenica je posebno važna u savremenom periodu gde je usled procesa globalizacije došlo do snažne interakcije između najudaljenijih mesta, tj., rečima Gunder Franka, dolazi do stvaranja lanca od najudaljenijeg latinoameričkog sela do Volstrita. U takvim okolnostima, Srbija se ne može isključiti iz globalnog društva i usmeriti isključivo na evropski kontinent, ili čak jedan njegov deo (EU).

Latinska Amerika svakako predstavlja deo sveta koji je u poslednje dve decenije u velikoj meri zanemaren od strane javnosti u Srbiji, posebno od strane njenog akademskog dela koji veoma malo pažnje posvećuje ovom kontinentu. Retki su nastavni programi koji svoju pažnju posvećuju određenim pitanjima koji se tiču Latinske Amerike, a još ređi primeri gde su celokupni kurikulumi posvećeni latinoameričkim studijama. Navedeno stanje je svakako neopravdano, pogotovu imajući u vidu tekovine, dostignuća, kao i savremenu relevantnost latinoameričkog iskustva. Kontinent na kome se nalazi šesta ekonomija sveta (Brazil), koji ima dva ozbiljna predstavnika za stalnog člana Saveta bezbednosti UN (Brazil, Argentina), čiji sistemi socijalne sigurnosti predstavljaju uzor za evropske države (poput Urugvaja) i koji stvara alternativne modele upravljanja nasuprot uniformnom viđenju sveta (između ostalog Kuba i Venecuela) zaslužuje da nađe ozbiljnije mesto u sprskim akademskim programima.

 

IDEJA_ Projekat Međunarodna letnja škola latinoameričkih studija, u realizaciji Društva hispanista, a pod sloganom Latinska Amerika i izazovi modernog sveta, predstavlja inovativan projekat na našoj teritoriji, koji se odnosi, u svom najširem značenju, na multidisciplinarnu platformu koja će tokom pet dana realizacije pružiti teorijska i praktična znanja na temu latinoameričkih studija. Pomenuta škola ima za cilj da okupi studente, mlade istraživače i stručnjake u oblastima društvenih nauka kao što su: hispanistika, latinoameričke studije, političke nauke, književnost, antropologija, ekonomija, prava, sociologija i filozofija. Stručnjaci i studenti iz zemlje i inostranstva će kroz saradnju, koja će se ostvariti razmenom iskustava, percepcija i razmišljanja, kao i aktivnim upoznavanjem sa savremenim tokovima u Latinskoj Americi, moći da formulišu konkretne ideje i buduće zajedničke projekte. To bi doprinelo jačanju latinoameričkih studija u zemlji i regionu, koje u formalnom obrazovanju gotovo da nisu prisutne. Projektom je planirano izdavanje zbornika radova, kao ploda Letnje škole i saradnje između gorepomenutih strana, u cilju doprinosa podizanju svesti o značaju i neophodnosti akademskog i stručnog bavljenja Latinskom Amerikom, kroz suočavanje sa izazovima modernog sveta i pronalaženje alternativnih rešenja aktuelnih problema.

Škola će biti sprovedena na bazi uravnoteženog inputa i outputa učesnika, odnosno, učesnici će slušati predavanja eminentnih stručnjaka na različite teme, ali će isto tako biti u mogućnosti da iznesu svoja mišljenja i stavove na debatama, radionicama i tribinama, sve zarad ostvarivanja ciljeva projekta. Takođe, po završetku Škole, učesnici, predavači i moderatori će imati priliku da podnesu svoje radove na različite teme diskutovane tokom Škole radi izrade zbornika, što će ujedno zaokružiti ceo projekat.

Treba istaći da Škola proizilazi iz sveobuhvatnijeg projekta Balkanski hronopiji, koji Društvo hispanista uspešno realizuje kroz različite aktivnosti od 2013. godine. Hronopijima je veoma važno da probude mlađu akademsku javnost i ukažu im na neophodnost razvoja latinoameričkih studija, te projekat Međunarodna letnja škola latinoameričkih studija predstavlja kontinuiran i logičan korak u ostvarivanju tih ciljeva.

DODATNE INFORMACIJE

O PROJEKTU BALKANSKI HRONOPIJI:

Projekat Balkanski hronopiji je nastao kao reakcija na nedostatak inicijative među mladim akademski obrazovanim ljudima u Srbiji, na nedovoljno izučavanje latinoameričkih studija, kao i na sveopštu krizu koja zahteva drugačije pristupe nametnutim problemima.

Realizacija projekta je započeta 2013. godine. Koncipiran je kroz niz tribina, predavanja, debata, filmova, promocija knjiga i muzičkih večeri i teži da okuplja sve one koji pomenute teme i probleme doživljavaju kao bitne za razvoj našeg društva, bilo na individualnom ili kolektivnom nivou.

Do sada je organizovano:

  • 4 panel diskusije:
    • Hronopiji (1) se okupljaju,
    • Hronopiji na Balkanu,
    • Panel o okupiranju i korišćenju javnih prostora u Latinskoj Americi i Španiji, u okviru Mikser Festivala 2014. godine,
    • Panel diskusija na temu identiteta i stalne potrage za njim, sa posebnim osvrtom na Latinsku Ameriku;
  • 1 predavanje profesora  Huana Karlosa Monedera na temu „Ima li nade za one koji sanjaju budni? Doprinosi građanskog društva u borbi za demokratiju“;
  • 1 promociju knjige „Ekonomski faktori oružanih sukoba: povećanje ekonomskih nejednakosti kao uzrok sukoba unutar država“ Nemanje Džuverovića;
  • 1 predstavljanje i projekciju mini serije „Zakopano ogledalo”, rađene po istoimenoj knjizi Karlosa Fuentesa.

 

____________________________________

(1)  Terminhronopijiprvi je upotrebio argentinski pisac Hulio Kortasar (Julio Cortázar), nazivajući takovlažna zelena bića”. Predstavlja ih kao idealiste, nekonvencionalna, naivna i osetljiva bića, koja su sušta suprotnost famama (preterano ogranizovanim, krutim i osuđivački nastrojenim) i nadama (neznalicama, priprostim i dosadnim bićima). Takva podela naišla je na brojne pozitivne reakcije, pa su mnoge Kortasarove pristalice sebe nazivale hronopijama, a samog tvorca ovog terminanajvećim od svih hronopija”.