ME?UNARODNA LETNJA ŠKOLA LATINOAMERI?KIH STUDIJA

Latinska Amerika i izazovi modernog sveta

20.7-24.7.2017. Beograd

KONTEKST_ ?Srbija je odlukom da se pridruži Evropskoj uniji jasno ukazala koji su njeni spoljnopoliti?ki, ali i društveno-ekonomski prioriteti. Imaju?i u vidu geografsku poziciju zemlje, kao i istorijsko-civilizacijsku povezanost sa ostatkom evropskog kontinenta, ovakva odluka je sasvim razumljiva. Samo pridruživanje EU je proces gde se važne odluke povodom politi?kih, društvenih ili ekonomskih pitanja standardizuju i upodobljuju ve? odre?enim normama i pravilima. Iako postojanje normativnog okvira predstavlja važan apsekt ure?ivanja države, on svakako ne može odrediti sve realnosti svakodnevnog života. Tako?e, jasna opredeljenost za ?lanstvo u jednoj organizaciji zasigurno ne ozna?ava izolovanost od (intenzivnih) kontakata sa ostalim regionima. Navedena ?injenica je posebno važna u savremenom periodu gde je usled procesa globalizacije došlo do snažne interakcije izme?u najudaljenijih mesta, tj., re?ima Gunder Franka, dolazi do stvaranja lanca od najudaljenijeg latinoameri?kog sela do Volstrita. U takvim okolnostima, Srbija se ne može isklju?iti iz globalnog društva i usmeriti isklju?ivo na evropski kontinent, ili ?ak jedan njegov deo (EU).

Latinska Amerika svakako predstavlja deo sveta koji je u poslednje dve decenije u velikoj meri zanemaren od strane javnosti u Srbiji, posebno od strane njenog akademskog dela koji veoma malo pažnje posve?uje ovom kontinentu. Retki su nastavni programi koji svoju pažnju posve?uju odre?enim pitanjima koji se ti?u Latinske Amerike, a još re?i primeri gde su celokupni kurikulumi posve?eni latinoameri?kim studijama. Navedeno stanje je svakako neopravdano, pogotovu imaju?i u vidu tekovine, dostignu?a, kao i savremenu relevantnost latinoameri?kog iskustva. Kontinent na kome se nalazi šesta ekonomija sveta (Brazil), koji ima dva ozbiljna predstavnika za stalnog ?lana Saveta bezbednosti UN (Brazil, Argentina), ?iji sistemi socijalne sigurnosti predstavljaju uzor za evropske države (poput Urugvaja) i koji stvara alternativne modele upravljanja nasuprot uniformnom vi?enju sveta (izme?u ostalog Kuba i Venecuela) zaslužuje da na?e ozbiljnije mesto u sprskim akademskim programima.

 

IDEJA_ Projekat Me?unarodna letnja škola latinoameri?kih studija, u realizaciji Društva hispanista, a pod sloganom Latinska Amerika i izazovi modernog sveta, predstavlja inovativan projekat na našoj teritoriji, koji se odnosi, u svom najširem zna?enju, na multidisciplinarnu platformu koja ?e tokom pet dana realizacije pružiti teorijska i prakti?na znanja na temu latinoameri?kih studija. Pomenuta škola ima za cilj da okupi studente, mlade istraživa?e i stru?njake u oblastima društvenih nauka kao što su: hispanistika, latinoameri?ke studije, politi?ke nauke, književnost, antropologija, ekonomija, prava, sociologija i filozofija. Stru?njaci i studenti iz zemlje i inostranstva ?e kroz saradnju, koja ?e se ostvariti razmenom iskustava, percepcija i razmišljanja, kao i aktivnim upoznavanjem sa savremenim tokovima u Latinskoj Americi, mo?i da formulišu konkretne ideje i budu?e zajedni?ke projekte. To bi doprinelo ja?anju latinoameri?kih studija u zemlji i regionu, koje u formalnom obrazovanju gotovo da nisu prisutne. Projektom je planirano izdavanje zbornika radova, kao ploda Letnje škole i saradnje izme?u gorepomenutih strana, u cilju doprinosa podizanju svesti o zna?aju i neophodnosti akademskog i stru?nog bavljenja Latinskom Amerikom, kroz suo?avanje sa izazovima modernog sveta i pronalaženje alternativnih rešenja aktuelnih problema.

Škola ?e biti sprovedena na bazi uravnoteženog inputa i outputa u?esnika, odnosno, u?esnici ?e slušati predavanja eminentnih stru?njaka na razli?ite teme, ali ?e isto tako biti u mogu?nosti da iznesu svoja mišljenja i stavove na debatama, radionicama i tribinama, sve zarad ostvarivanja ciljeva projekta. Tako?e, po završetku Škole, u?esnici, predava?i i moderatori ?e imati priliku da podnesu svoje radove na razli?ite teme diskutovane tokom Škole radi izrade zbornika, što ?e ujedno zaokružiti ceo projekat.

Treba ista?i da Škola proizilazi iz sveobuhvatnijeg projekta Balkanski hronopiji, koji Društvo hispanista uspešno realizuje kroz razli?ite aktivnosti od 2013. godine. Hronopijima je veoma važno da probude mla?u akademsku javnost i ukažu im na neophodnost razvoja latinoameri?kih studija, te projekat Me?unarodna letnja škola latinoameri?kih studija predstavlja kontinuiran i logi?an korak u ostvarivanju tih ciljeva.

DODATNE INFORMACIJE

O PROJEKTU BALKANSKI HRONOPIJI:

Projekat Balkanski hronopiji je nastao kao reakcija na nedostatak inicijative me?u mladim akademski obrazovanim ljudima u Srbiji, na nedovoljno izu?avanje latinoameri?kih studija, kao i na sveopštu krizu koja zahteva druga?ije pristupe nametnutim problemima.

Realizacija projekta je zapo?eta 2013. godine. Koncipiran je kroz niz tribina, predavanja, debata, filmova, promocija knjiga i muzi?kih ve?eri i teži da okuplja sve one koji pomenute teme i probleme doživljavaju kao bitne za razvoj našeg društva, bilo na individualnom ili kolektivnom nivou.

Do sada je organizovano:

  • 4 panel diskusije:
    • Hronopiji (1) se okupljaju,
    • Hronopiji na Balkanu,
    • Panel o okupiranju i koriš?enju javnih prostora u Latinskoj Americi i Španiji, u okviru Mikser Festivala 2014. godine,
    • Panel diskusija na temu identiteta i stalne potrage za njim, sa posebnim osvrtom na Latinsku Ameriku;
  • 1 predavanje profesora  Huana Karlosa Monedera na temu „Ima li nade za one koji sanjaju budni? Doprinosi gra?anskog društva u borbi za demokratiju“;
  • 1 promociju knjige „Ekonomski faktori oružanih sukoba: pove?anje ekonomskih nejednakosti kao uzrok sukoba unutar država“ Nemanje Džuverovi?a;
  • 1 predstavljanje i projekciju mini serije „Zakopano ogledalo”, ra?ene po istoimenoj knjizi Karlosa Fuentesa.

 

____________________________________

(1)  Terminhronopijiprvi je upotrebio argentinski pisac Hulio Kortasar (Julio Cortázar), nazivaju?i takovlažna zelena bi?a”. Predstavlja ih kao idealiste, nekonvencionalna, naivna i osetljiva bi?a, koja su sušta suprotnost famama (preterano ogranizovanim, krutim i osu?iva?ki nastrojenim) i nadama (neznalicama, priprostim i dosadnim bi?ima). Takva podela naišla je na brojne pozitivne reakcije, pa su mnoge Kortasarove pristalice sebe nazivale hronopijama, a samog tvorca ovog terminanajve?im od svih hronopija”.